Леонид Савин: Осећај посебности је главни проблем западне свести

Да мртви нису сви исти, је једна, нажалост, позната ствар. На ранг листи, смрт Руса је на последњем месту: то нам се потврдило током напада на метро у Петрограду, чије жртве нису са Запада, нема их у великим медијима, осећај није исти, пре свега за оне из редакције листа Чарли Хебдо. Нити су сиријски и ирачки мртви исти: ако су живели у областима под контролом власти, онда добију неколико наслова, али су убрзо заборављени, чак и када су њихове смрти очигледно неспојиве са револуционарним покретом којима су демократија и слобода стварни циљеви. Али, ако су на територијама окупираним од стране "побуњеника", па ... они могу да заслуже чак педесетдевет Томахавк ракета, које су у журби лансирали демократски доносиоци одлука, припадници народа који је себе самодефинисао као светског шерифа.

Ово је наставак интервјуа са Леонидом Савином, представником Евроазијског покрета и блиским сарадником филозофа Александра Дугина, који је оснивач овог Покрета,

Шта је реално очекивати од Русије и на којим фронтовима, као одговор на овај напад?

Углавном у унутрашњој политици. На међународном нивоу је тешко постићи озбиљну сарадњу са Западом. Наша руководство је много пута предлагало да се ближе сарађује по питањима борбе против тероризма, али Запад ћути. Као што видите, терористичких напада има и у многим земљама ЕУ али су, НАТО и службе државних безбедности тих земаља неефикасни. То може тамо довести до још више проблема. Међутим, Русија је раније већ имала искуства да сâма решава проблеме. Неки партнери сарађују са нама и размењују искуства.

Неко је видео злокобну везу између напада и политичке кампање Алексеја Навалног, у кога Запад полаже велике наде. Али, ко је стварно Навални?

Иза њега стоји Стејт департмент. Навални је пре много година у Сједињеним државама добио инструкције. Он је бивши бизнисмен, укључен у неке коруптивне комбинације. Он је осуђен и у затвору је, као и његов брат. Али, он заиста добија велика средства са Запада, за политичку пропаганду у овом тренутку. Мислим да је правовременост веома учиновита алатка, а планери из позадине могу да манипулишу својим луткама у Русији (или у било којој другој земљи, у којој делују њихове продужене руке), како би организовали гомиле напада. То могу битиразличите  врсте активности, наизглед неповезане, али у стварности, постоји неки кровни план. У америчкој војној стратегији се то зове каскадни ефекат или операције засноване на учинку.

Може ли Навални да предводи младе, који имају искрене жеље за променом, а који немају сопствена сећања на прошлост?

Он то и ради. Његова група ефикасно користи Интернет и лажне позиве за мобилизацију. Али органи реда, такође, раде. Протестне акције нису организоване у правом тренутку. Сада полиција и ФСБ могу да провере све чворове и главне активисте његове структуре и да  неутралишу њихово деловање.Неке активности ће, такође, организовати про-владине организације, синдикати, итд. Ипак постоји жртвено јагње - премијер Дмитриј Медведев. Конзервативни блок и доносиоци одлука из енергетског и војног сектора га не воле. Његов рејтинг је сада веома низак. Те може бити искоришћен као "жртва" баш пред изборе за председника.

Да ли се у Русији стално покушава са обојени револуцијама?

Да, стално смо изложени таквим нападима. У току је рат не-војним средствима, који се води против Русије.

Онда се намеће следеће питање: колико је руско стрпљење?

Историјски гледано. Русија је веома успешно водила одбрамбене ратове, али то значи и озбиљну штету (људску, материјалну, територијалну, итд.). За сада, већина одлука зависи од мале групе људи и које на крају одобрава Председник. Али у стварности, потребно је институционализовати  стратешки и патриотски приступ. Јер у Кремљу и у многим државним органима можемо видети представнике пете и шесте колоне - либерале, издајнике и прагматичне особе (углавном), који могу да мењају политичке правце веома брзо. Имамо много добрих докумената и прописа на папиру (на пример, о употреби војне силе у иностранству, за заштиту руских држављана), али у стварности овакве врсте прописа се не користе. То саботирају или блокирају бирократе. Треба нам нови тип контроле тога шта наше бирократе раде и како следе председникове наредбе.

Да се осврнемо на друге делове света… Иран жели да види признање његових тежњи као регионалне силе. Какав је русли став према Исламској републици?

Сарадња сада иде добро. Али нам је потребно још стратешких веза. Многи либерали, и овде и у Ирану, не воле и желе да се преоријентишу са Запада. Такође, мора се обратити пажња на ционистички лоби у Русији. Они су врло активни у напорима против Ирана. Мислим да ће јак стратешки савез са Ираном (билатерални или под окриљем те организације као ШОС) бити веома ефикасан и да ће веома добро утицати на регионалну стабилност и безбедност.

Сирија: Запад оптужује председника Асада кад год сиријски војска напредује у односу на исламистичке милитанте. Зашто Американци и Европљани не желе да признају грешку коју су направили када су подржали исламистички тероризам?

Осећај посебности је главни проблем западне свести. Американци су препознали многе грешке из прошлости (Вијетнам, Ирак, домаћа политика након 11. септембра, итд), али вођство државе то није урадило. Хантингтон је предложио формулу - Запад и остали. Запад на првом месту. Али, у стварности, остали су већина светског становништва, много је култура, наслеђа и ефикасних политичких идеја од западног типа либералног капитализма и онтолошког расизма.

Да ли ће се руске обавезе у Сирији смањити у блиској будућности или повећати до коначног пораза џихадиста-убица?

Русија је већ дуго у Сирији. Имамо две војне базе тамо (морнарица и ваздухопловство) и допунске снаге. Осим операција против тероризма, ова два пункта ће бити од користи за наше присуство тамо у годинама које долазе.

Интервју водио: Costantino Ceoldo - Pravdafree lance

Превод на српски: Аналитички портал Geoполитика.ru