Русија – Сједињене државе: Од Совјетског савеза до Руског света
Русија више није СССР. СССР је био најјача нација у историји у војном смислу, јер је имала више оружја свих врста од свог главног противника, Сједињених држава. Са изузетком носача авиона, за којима СССР није имао никакву потребу или није желео да пројектује своју моћ на другим странама света, преко океана. Сједињене државе су те које су то желеле - да пројектују моћ далеко од куће. СССР је, такође, имао паметне стратегије у вези са овим америчким носачима авиона. Уместо да праве мноштво сличних и скупих бродова, правили су крстареће ракете, које би у случају сукоба рушиле америчке носаче. Технолошки, СССР је у неким војним областима био испред Сједињених држава, у другима су били на истом нивоу, док је у некима СССР заостајао. Али је и даље бројчано био надмоћнији у свим војним областима, осим када су у питању носачи авиона; посебно је био бројчано надмоћнији у оним областима у којима је технолошки заостајао, па је то требало некако да надокнати. И, што је најважније, од средине седамдесетих година 20. века, СССР је, по питању нуклеарног наоружања, био испред Сједињених држава, и технолошки и бројчано.
Након распада СССР (издајом), Русија се, у року од пет година, нашла иза Сједињених држава у свим војним областима, и бројчано и технолошки, са једним изузетком - нуклеарног оружја. Те огромне совјетске интерконтиненталне балистичке ракете су оно што спасило Русију од даљег растакања. Русија је технолошки сустигла Сједињене државе у свим областима, а у некиа их је и превазишла. За разлику од совјетских времена, Русија је и даље бројчано иза Сједињених држава у неколико категорија (опет са изузетком нуклеарних ракета). Али Русији ни не треба да пројектује моћ далеко, као што сам већ навео. Довољно је да има надмоћ над евроазијским копном и да избаци Американце са својих граница и са граница бившег СССР.
На економском фронту, Русија је учинила огроман напредак током последње деценије, захваљујући извозу гаса и нафте. Управо су зато Сједињене државе сада објавиле рат Русији, и не толико помоћу санкција, колико вештачком притиском на цене нафте (у томе им помажу њихови робови из Саудијске Арабије). "Наши партнери" су присилили и друге земље у Европи да се придруже санкцијама и смање трговину. Даље, "наши партнери" су променили правила Међународног монетарног фонда и Светске банке, да Русија не би могла да поврати новац који је позајмила Украјини пре нацистичког пуча у Кијеву. Такође, "наши партнери" су приморали банке и институције да не дају кредите руској привреди. Све ово, наравно, јер Русија не прихвата нацистичку хунту у Кијеву, а не прихвата ни америчку хегемонију. Све америчке приче о "слободи тржишта "су само начин да упосле своје компаније и економске институције и да имају надмоћ и у другим земљама.
Русија мора да се ослободи економске зависности од Запада; они нису поуздани - то је чињеница која је доказана много пута! Зато руску Централну банку мора да контролише руска Влада.
Русија је, такође, много више демократска држава него Сједињене државе. Ова друга је изграђена на крви невиних људи. Убили су 95% Индијанаца – староседеоце, преузели више од половине суседног Мексика, бацили две нуклеарне бомбе на цивилне циљеве у Јапану, када је та земља већ била поражена, напали или извели пучеве у више од четрдесет земаља од 1945. године, киднаповали Русе (и друге) широм света и слали их у затворе под лажним оптужбама и, прекршили свако и сва могућа обећања дата било коме у вези са било чим, икада. И треба мислити да заслужују поверење?
Летимичан поглед на њихову такозвану демократију открива да то уопште није демократија. Председнике бира мање од 25% бирачког тела, људи морају да се региструју за гласање, што је сложена процедура и направљена неприступачном за Црнце и Латиносе. Те не добије свако прилику да гласа. Само 50% од оних регистрованих стварно гласа и они бирају председника у чудном, не-демократском систему.
Постоје само две партије које се смењеују на власти, а разлика међу њима је минимална. Избор, у стари уопште и не постоји. "Хоћемо ли на оружје потрошити 100 или 102 милијарде? Хоћемо ли инвазију прво на Ирак, па на Иран, или прво на Иран, а на Ирак после? Хоћемо ли подржати Израел или осудити Палестину? Да ли је Путин убица-фашиста, или је фашиста-убица? То су "разлике", то је "избор" између две америчке партије. У Русији постоји најмање четири или пет партија са стварним разликама у политичким програмима, осим надам се у једном - Русија не издаје своје (барем у теорији), а под “своје” се мисли на Новорусију, али и Малорусију.
Дакле, шта можемо да научимо из свега овога? Неки кажу да Русија треба да буде задовољна ако је "само Русија", али Русија је данас мање него "само Русија". "Само Русија" обухвата Белорусију, Новорусију, Малорусију, Транснистрију, Балтик и Средњу Азију. Не морају сви ови региони да буду у Руској федерацији, али треба да буду про-руски и у Руском свету. Земља са преко 1000 година историје, земља која се простире од Карпата до Тихог океана и од Арктика до Средње Азије није "само било која земља"! Руски свет обухвата 200 милиона људи од којих је око 50 милиона изван тренутне Русије, али ипак су Руси, било да то знају или не знају, и морају да се укључе. А у стварању “само Русије”, први и најважнији корак је ослобађање Новорусије од Харкова до Одесе, и Малорусије од кијевске хунте.