Сједињене државе «ресетују» Латинску Америку

Државни секретар Сједињених држава, Ентони Блинкен, је имао турнеју и обишао три државе Латинске Америке. Његова посета указује на намере Беле куће да успостави дугорочни утицај на државе овог региона.

На сајту Стејт департмента је објављена најава путовања: «Секретар Блинкен ће се у Колумбији, у понедељак и уторак, 3. и 4. октобра састати са Председником Густавом Петром, потпредседником Франсијом Маркес и Министром спољних послова, Алваром Леивом.  Државни секретар ће се усмерити на три наша главна заједничка приоритета: подршка јаким демократским институцијама, значај поштовања људских права широм региона и реафирмисање регионалног и холистичког приступа у борби против нерегуларних миграција на овој хемисфери. Секретар Блинкен ће, такође, разговарати о напорима за решавање климатске кризе и трговине наркотицима, која утиче на регион. .. Секретар Блинкен ће се 5. октобра у Сантјагу, у Чилеу, састати са председником Габријелом Борихом и министром иностраних послова Антонијом Урејолом. Он ће потврдити подршку Сједињених држава демократској управи, билатералним могућностима за трговину и инвестиције, нашим заједничким напорима у борби против климатских промена, као и за регионалну безбедност и управљање миграцијама.

Државни секретар ће такође посетити чилеански Национални центар за електричну енергију, где компаније у власништву Сједињених држава помажу у унапређењу наших заједничких циљева о обновљивој енергији и нулте емисије до 2050. године. Такође ће се састати са бившим студентима иницијативе Млади лидери Америке, коју спонзоришу Сједињене државе, да би разговарао са њима о томе како њихове иновације доприносе економском расту и позитивним променама у њиховим заједницама.

Секретар Блинкен ће 6. октобра отпутовати у Лиму у Перуу и предводиће делегацију Сједињених држава на Генералној скупштини Организације америчких држава, где ће истаћи посвећеност Сједињених држава Организацији америчких држава и овогодишњој теми, Заједно против неједнакости и дискриминације.

Државни секретар ће, такође, са регионалним партнерима, размотрити питања од заједничког интереса. На Генералној скупштини ће реафирмисати важну улогу Организације америчких држава у промовисању демократије, људских права, одрживог развоја и безбедносне сарадње широм западне хемисфере. Секретар Блинкен ће, такође, разговарати о напорима за спровођење обавеза преузетих на Деветом самиту Америке.

Састаће се и са перуанским Председником, Педром Кастиљом, Министром спољних послова, Сезаром Ландом, да размотре све важнију регионалну безбедност, јачање демократске управе, заштиту животне средине и да промовише инклузивни економски развој.

На маргинама Генералне скупштине ОАД, Секретар ће присуствовати министарском састанку о миграцијама у Лими.»

Када је реч о општим америчким интересима у овом региону, јасно је да Вашингтон крајње заинтересован да обнови свој утицај у Латинској Америци. Да је поново учини својим ‘задњим двориштем’, како би контролисао политичке процесе, резервисао гласове у УН за своје потребе, омогућио приступ природним и људским ресурсима и спречио државе овог региона да још ближе сарађују са Русијом и Кином.

Последња тачка је један од императива спољне политике Сједињених држава. Они то не могу јасно да кажу (нити могу да спроведу све своје захтеве), па улазе у земље Латинске Америке под општим изговорима изговорима и пројектима, који би могли да заинтересују националне владе. На пример, то је недавна иницијатива Build Back Better, коју је покренула Бела кућа и која покушава да се такмичи са кинеским Појасом и путем - инвестиције Пекинга су, очигледно, привлачније од америчких зајмова.

Колумбија, Чиле и Перу су индикативни примери, јер су у све три земље на последњим изборима победиле левичарске партије. Али, то нису класичне марксистичке или маоистичке организације (од којих се неке, узгред-буди-речено, и даље боре из подземља у низу земаља). Реч је о новом типу левичарских партија, које се добро уклапају у глобалистичку агенду. Имају идеје о правима сексуалних мањина, легализацији истополних бракова заједно уз наркотике, говоре о климатским променама, што се допада и европским Зеленима и америчкој Демократској партији.

А, све три земље се тешко могу назвати стабилним. У Колумбији, иако су се левичарска група ЕЛН и влада договорили о прекиду ватре, још је прерано говорити о покретању мировног процеса. У Чилеу су Борикови покушаји да реформише устав завршили неуспехом, а то је довело до даљих протеста. Поред тога, расту сепаратистичке тенденције међу америчким индијанским становништвом.

Председник Перуа, Педро Кастиљо, оптужен је за корупцију. Током његове кратке владавине (од јула 2021.) већ су смењена четири шефа влада. Иначе, његов економски саветник је бивши званичник Светске банке, Педро Франке. Дакле, глобалистички траг је ту и то, сасвим јасно.

О чему је Колумбија прво разговарала? Најпре је било речи о размени обавештајних података и другим међусобним мерама, чији је циљ борба против трговаца наркотицима, иако званично нису потписани нови споразуми између америчких и колумбијских власти. Бајденова администрација вероватно још увек тестира спремност новог колумбијског руководства за такву сарадњу. С обзиром да у земљи већ постоје америчке војне базе и постоји сарадња у борби против трговине дрогом, Бела кућа би желела да искористи тај канал за повећање свог утицаја. Али је Густаво Петро сâм позвао на нови међународни приступ у рату против наркотика, који су свих ових година предводиле Сједињене државе.

Али, на питање председника Петра зашто Сједињене државе не би уклониле Кубу са листе држава-спонзора тероризма, амерички државни секретар Ентони Блинкен је одговорио прилично неодређено: „Што се тиче Кубе и њеног укључивања на листу држава које спонзоришу тероризам, имамо јасан законе, јасне критеријуме, јасне захтеве, а ми ћемо наставити да их преиспитујемо по потреби како бисмо били сигурни да Куба и даље испуњава ту дефиницију“. Питање ће вероватно остати искључиво у рукама Вашингтона, иако сâма Колумбија има прилично велике паравојне организације, које примењују насиље против државних безбедносних структура. А, трговина наркотицима према Сједињеним државама је и даље прилично јака. Али, Колумбија није на листи на којој је Куба, јер наставља да буде послушна америчка марионета дуги низ година. Петро је помало скептичан према наставку такве ‘сарадње‘. Барем пре него што је победио на изборима, био је отворено критичан према спољној политици Сједињених држава. Али, откад је постао део естаблишмента, даје политички коректније изјаве.

Сâм Петро је рекао да би било добро да се редефинише природа америчке војне помоћи. И навео пример организовања полицијских снага за гашење пожара у Амазонији. Сумња се да би Сједињене државе преусмериле своје ресурсе на овакву активност. Они то само причају, да би изгледало да говоре о заштити животне средине. У стварности, њима су потребни учинковити алати за контролу. Ако у Колумбији не би било војске лојалне Сједињеним државама, онда би било тешко уценити шефове влада да морају да следе курс Вашингтона.

У Чилеу је, Блинкен, изгледа постигао своје циљеве: Сједињене државе су за сада, задовољнеБорихом. Као и у Перуу. Вашингтон очигледно не намерава да врши велики притисак на њих, како не би изазвао још један пораст јенкофобије. Перуански министар спољних послова, Сезар Ланда, рекао је на заједничкој конференцији за новинаре са америчким Државним секретаром да њихова земља тражи алтернативе руским ђубривима и житарицама. „Разговарали смо са Блинкеном о могућности ближе сарадње у снабдевању уреом, која је Перуу потребна у великим количинама, за огромна пољопривредна земљишта и пре свега за мале, породичне фарме“, рекао је Ланда.

Мало је вероватно да ће у блиској будућности постојати друге опције за снабдевање таквим производима.

Али, из стратешке перспективе, откривају се покушаји Сједињених држава да осигурају  одређене секторе економије, како би америчке компаније могле да уђу на тржиште или да доведу трећу страну као подизвођача.

Актуелна померања у светском поретку су уско везана за конкуренцију у технологији. Сједињене државе покушавају да склопе савезе, као што је недавни са Тајваном и Јужном Корејом у микроелектроници. Али, питања енергије, ђубрива и приступа минералима (Чиле има највећа налазишта руде бакра, а Перу има развијену рударску индустрију) не може се одбацити. Имајући у виду релативну географску близину и историјске везе, Вашингтону би било лакше да оствари такве везе и закључи пројекте.

Састанак Организације америчких држава у Лими, у Перуу је био значајан догађај. Сједињене државе су представиле своју следећу резолуцију против Русије. Са 24 гласа ЗА и само девет гласова ПРОТИВ, документ је формално усвојен – још једна разолуција која осуђује Русију због «нелегалне, неоправдане и ничим изазване инвазије на Украјину». Међутим, нешто говори и чињеница да су против овог документа биле највеће државе региона - Аргентина, Бразил и Мексико, као и руски партнери Никарагва, Салвадор, Боливија и Хондурас. Плус Доминика, Свети Винсент и Гренадини. Венецуела и Куба нису гласале, јер је њихово чланство у Организацији америчких држава формално суспендовано.

Додајемо још две вести, важне у овом контексту.

Обзнањено је да би Бајденова администрација могла да ублажи санкције Каракасу у замену за то, да Шеврон настави са радом на нафтним пољима у Венецуели. Сједињене државе желе поново да имају приступ нафти, барем краткорочно. Сједињене државе су раније пустиле осуђене нећаке председника Мадура као ‚гест добре воље‘, а Венецуела је одговорила ослобађањем седам америчких држављана из затвора. Wall Street Journal извештава да је Мадурова влада пристала да настави разговоре са опозицијом о условима за ‚слободне и фер‘ изборе 2024. године. Такође се разговара о додатном споразуму о ослобађању стотина милиона долара на замрзнутим венецуеланским рачунима у Сједињеним државама.

И, наравно, прошли избори у Бразилу. Као највећа привреда Латинске Америке, ова земља не може, а да не буде од интереса за Сједињене државе. До сада, све анкете и званични подаци кампање показују да Лула да Силва има реалне шансе да победи у другом кругу председничких избора. Лулу отворено подржавају и Демократска партија Сједињених држава и Џорџ Сорош. А, његовог противника Болсонара подржава Доналд Трамп. Болсонаро се, иначе, није плашио да посети Русију, а на недавном гласању у Савету безбедности УН, Бразил није подржао резолуцију Сједињених држава о референдумима у четири, већ бивша украјинска региона. Док је Лула осудио руску специјалну операцију.

Иако имамо прагматичне односе, увек постоји ризик да Сједињене државе могу активније у будућности да лобирају за антируско деловање у Бразилу, као и у читавом региону Латинске Америке. И, они ће то и чинити. Противтежа таквим покушајима је свакако потребна. Односно, потребно је проширивање свих могућих канала за сарадњу са земљама Латинске Америке. Нудити уносне послове, заједничка улагања и робне размене.

I https://www.state.gov/briefing-on-secretary-blinkens-upcoming-travel-to-colombia-chile-and-peru/
II https://www.reuters.com/world/americas/colombia-us-discuss-more-drug-interdiction-sea-enhanced-intel-sharing-blinken-2022-10-03/
III https://ria.ru/20221007/oag-1822118892.html
IV https://www.wsj.com/articles/u-s-plans-to-ease-venezuela-sanctions-enabling-chevron-to-pump-oil-11665005719