Косово и Метохија - геополитичка тврђава српске националне стратегије

Увод

Када говори о Косову и Метохији, већина људи има у виду културно-историјски значај ове територије, док разматрања о њеном значају у геополитичком смислу често остају (неправедно) скрајнута. Међутим, што за потребе овог есеја, што због потребе ширег разумевања судбине Косова и Метохије у светској историји и политици, сада би ваљало изложити геополитичке карактеристике ове територије, као и њен (поред историјског, културног, идентитетског) значај за о(п)станак у саставу Србије, са истог становишта.

Географија

Косово и Метохија су назив добили по црној птици, косу, који је у великом броју настањивао ово подручје (Косово) , односно према грчкој речи metoh, која означава црквена имања, што само по себи доста говори о историјским "тапијама" на те земље (Метохија) . Територија Косова и Метохије се простире на  10.887 km²  . Смештена је између Црне Горе на западу, испод Рашке области на северу, источно од БЈР Македоније и јужно од Албаније. Подељена је на два по величини готово истоветна дела.
Косовска котлина:

"Косовска је котлина врло значајна физичка целина. По њеним пространим таласастим пољима блиставо вијугају реке мирног тока. Косовски је предео уоквирен високим планинама: Шар-Планином и Проклетијама, чији су гребени оштрих врхова и назупчени као Алпи. Готово се са сваког места на Косову види широк хоризонат. Земљиште је састављено од дебелих слојева хумуса; на падинама и врховима суседних планина су пространи пашњаци. Већим делом године небо је јасно и ведро. Ова је природа оставила дубок траг на људима који у њој живе." (1)

Косовска котлина се простире  од Звечана до Качаника, дужине 84 km, ширине 10-15 km и површине око 950 km²  . Просечна надморска висина је 550 m. Била је под водом, тј. велика језерска површина све до периода плеистоцена. Богата је налазиштима угља. Хидрографски чвор је на планини Црнољеви (највиши врх Дрманска глава 1364 m) , oдакле река Топлуга отиче на запад и улива се у Бели Дрим и Јадранско море, док се река Неродимка једним краком улива у Лепенац, притоку Вардара и у Ситницу, притоку Ибра.

Метохијска котлина: обухвата јужни и западни део покрајине КиМ. Дуга је око 60 km, ширине око 23 km са просечном надморском висином од 550 m. Метохијско језеро, спојено са Косовским језером, чинило је велику водену површину (као стари заливи Егејског мора и Паратетиса) . После исушивања језера, на високој централној равни се јавио Бели Дрим, купећи токове са суседних планина и односећи воде из Метохије у Јадранско море. Бели Дрим је највећа метохијска река. Главне притоке Белог Дрима су Сушица, Пећка и Дечанска бистрица ,Ереник, Мируша и Клина.

Геополитички положај

Малочас поменути Цвијић је остао упамћен највише по једној (прошлост, садашњост (па и прогнозе будућности) доказују, истинитој) изреци: "Ми смо своју кућу подигли насред друма." Ово важи за све српске земље у целини, па самим тим и за територију Косова и Метохије. Историјски гледано, може се рећи да је један од главних разлога српских патњи управо тај; (не)повољан географски положај. Гледано из перспективе Косова и Метохије, то је најбоље описао пре више од 100 година Јевто Дедијер, сумирајући  Цвијићево дело "Основе географије и геологије Македоније и Старе Србије" ;

"Од нарочите је важности за Стару Србију што кроза њу пролази најважнија уздужна балканска комуникација, моравско-вардарска долина, и што у њој избија најважнија  попречна балканска комуникациона линија, која иде од Скадра долином Дрима на Метохију и Косово. Моравско-вардарска долина преставља пространу низинску линију, која полови северни труп Балканског Полуострва, и која својим пространим и разгранатим сливом влада знатним просторијама на Полуострву. Али њена је главна важност у томе што доводи у додир области Панонске (Угарске) Равнице с областима Егејског и Средоземног Мора, и што преставља најкраћи сувоземни пут из Средње и Западне Европе за Суески Канал и за Индију." (2)

У складу са овим, горе реченим, од стране Дедијера, јесте и писање наших савремених аутора на ову тему. Ту највећу пажњу свакако заслужује један од наших највећих геополитичких стручњака, др Миломир Степић. Његове књиге и низ текстова и интервјуа на ову тему, говоре управо о томе, да је косовско-метохијско (тј. српско) питање, пре свега, геополитичко питање. Како је то лепо сумирано у једном чланку из недељних новина „Печат“ , поводом његове књиге 'Косово и Метохија: постмодерни геополитички експеримент'.

„Геополитички посматрано, косовско-метохијски простор је део „Централне области Балканског полуострва“ (Ј. Цвијић), тј. немерљиво важног „балканског Heartland-а“ који омогућава контролу много веће целине, кључних комуникација, важних стратегијских праваца и уопште – Catene mundi. Истовремено, симболизује „фитиљ“ којим његов (не)посредни управљач може да запали читаво „балканско буре барута“. Ослањајући се на физичкогеографске предиспозиције, историјску улогу и континуиран геополитички значај, ја сам Косово и Метохију назвао „геополитичком макротврђавом Балкана“. (3)

Преведено на језик геополитике, Косово и Метохија су балканска геополитичка макротврђава која олакшава контролу окружења и битних сувоземних и морских путева и саобраћајница. Свака озбиљна и јака српска држава је или „држала“ КиМ, или се , сходно тренутној ситуацији, интензивно спремала да га одбрани/ослободи, тако да је однос сваке српске државе према Косову и Метохији – њен однос према питању српске безбедности, суверености, моћи али и опстанка и очувања све духовне и материјалне суштине и колективне душе народа. Анализирајући „унутрашњост“ ове тврђаве, др Степић наводи:

„Структура 'макротврђаве' је сложена, али поједноставимо је. Њена „унутрашњост“ („двориште“) су две велике котлине – Велико Косово и Метохија (са Дреницом између). Оне су окружене високим планинским венцима – Шар-планином, Паштриком, Коритником, Богићевицом, Хајлом, Рогозном, Копаоником, Гољаком… – који их штите као огромне „зидине“. У „макротврђаву“ је практично могуће ући и из ње изаћи само кроз неколико лако брањивих „капија“ – клисуру Белог Дрима, Ибарску, Качаничку, Кончуљску… и превоја Мердаре, Преполац, Дева, Морина…“ (4)

Стратегија

Док смо бранили Косово и Метохију (а преко њих и читаву Србију) на Кошарама и осталим граничним „утврђењима“ , имали смо суверенитет, војску, државу. Како смо „пропустили“ непријатеље у Косовскометохијску котлину, тако је и наш суверенитет, наша војна и политичка моћ почела рапидно и континуирано да опада. Са геополитичког становишта посматрано, Србија без територије КиМ може да опстане, али не може да буде релевантан фактор у региону, сходно својој величини, потенцијалној снази и историјско-државотворном наслеђу. У том духу, свака будућа српска акција везана за деловање на КиМ, мора бити афирмативна и офанзивна, јер се у последњих 17 година показало да нам је дефанзивна политика доносила искључиво негативне резултате.

О „решавању“ косовско-метохијског „спора“ унутар геополитичких оквира евроатлантизма је немогуће јер је исти тај евроатлантизам и „испословао“ бомбардовање СРЈ 1999. године и потоњу једнострано проглашену независност „Косова“ .

Са друге стране, све популарнија, растућа концепција (нео)евроазијатства (чији су корени у руској белогардејској емиграцији и писањима кнеза Н.С. Трубецкоја, у геополитичким димензијама које је поставио кнез П.Н. Савицки и деловању њеног неспорног идејног и теорисјког лидера данашњице – Александра Гељевича Дугина) , која има све више присталица у самој Евроазији, али и Западној Европи, за нас Србе би била кооперативнија и боља опција за решавање „унутрашњег проблема“ у вези са питањем статуса Косова и Метохије, јер ће у будућности, одвећ пољуљана телурократија евроатлантизма у Европи, еминентно бити смењена надолазећом реализацијом (нео)евроазијске геополитичке стратегије у пракси. Дакле, решење се намеће готово само; аналогно постепеном „повлачењу“ и „одласку“ Србије са КиМ од Кумановског споразума на овамо, потребан је њен постепени повратак на КиМ.

Закључак

За сваку ситуацију у међународним односима, држава може успоставити три врсте циљева, према њиховом временском домашају:

1. Kраткорочни,
2. Средњорочни,
3. Дугорочни.

Према овој подели, краткорочни циљ би био обезбеђивање и заштита живота Срба и српског културно-историјског и духовног наслеђа. Средњерочни је заштита српске имовине на Косову и Метохији, била она у власништву СПЦ, државе Србије или тамошњих Срба. Уз то, мора ићи и јачање социо-економског и културног положаја Срба како би њихов „друштвени положај“ био непрестано побољшаван. И дугорочни циљ је, сходно великим геополитичким променама које су у (блиској) будућности неминовне, потпуни повратак државе Србије на Косово и Метохију и апсолутна реинтеграција ове покрајине у састав српске државе.
Постоји једна учестала реченица која каже да је „Книн пао у Београду, а Београд у Книну.“ Сличним поводом, рекао бих да се Косово и Метохија бране у Београду, а Србија на Косову и Метохији.

(1) Јован Цвијић, "Балканско полуострво и Јужнословенске земље" , стр. 97.

(2) Јевто Дедијер, "Стара Србија - географска и етнографска слика" , стр. 3-4.

(3) http://www.pecat.co.rs/2017/08/prof-dr-milomir-stepic-kosovo-je-tvrdjava-balkana-cuvajmo-zidine/ Доступно за преглед 13.10.2017.

(4) Ибид.