Турска, Сирија и будућност Евроазије

Део турских оружаних снага је 15. јула 2016. године започео пуч против турске владе и председника, Реџепа Тајипа Ердогана. Пуч је спектакуларно пропао, неколико стотина цивила и војника је убијено, скоро хиљаду је повређено, а Ердоганова власт је јача него икада.

Тиме почињу и завршавају се све чињенице које знамо о пучу. Готово све остало што се појавило су нагађања, оговарања, хушкања и нешто што би неко волео да буде или да не буде (у зависности од анализе). Чије речи неко узима здраво за готово, има везе само са оним шта тај неко мисли о пучу, шта мисли да се догодило и шта је на крају испало.

Гилен: Свезнајући, свеприсутни демон или, углавном, привидна бабарога?

Ердоган и његова влада (да будемо искрени према себи сâмима и кажемо шта стварно значи када кажемо Турска) су врло брзо прогласили Гилена мозгом операције. Оправдано угледни аналитичари и истраживачи, Сибел Едмондс и Џејмс Корбет, одмах су се сложили. Али до данас, нема ниједног конкретног доказа да поткрепе тврдње. Аргумент, зато што долази од власти, није тачан и истинит доказ.

Тајлер Дарден је лепо рекао у свом блогу на  Zero Hedge, дан након покушаја пуча: Влада каже да је пуч покушала клика унутар војске лојална Гиленовом покрету.

Међутим, како смо синоћ известили, клерик Фетулах Гилен, који тренутно борави у Сједињеним државама каже да “снажно” осуђује пуч. Гилен је, како они који прате скорију турску историју знају, Ердоганова замишљена-умишљена  бабарога и зла коб; Ердоган непрестано оптужује Гилена да заверенички ствара „паралелну државу“ како би га склонио и користи наратив strawman narrative, као оправдање за прелазак са парламентарног на председнилки режим.

Гилен је у свом блогу написао да “као неко ко је пропатио у време разним пучева протеклих пет деценија, посебно је увредљиво бити оптужен за било какву повезаност са таквим покушајем. Категорички одбијам такве оптужбе.”

Да ли је Гилен у позадини пуча? Тешко. Али, у протеклих пар година, спектар Гиленовог “пуча” - који је сада у неколико ноћи кулминирао – је све што ће Ердогану бити потребно да зацементира своје немилосрдно и ауторитарно преузимање државе, уз пуцње који се још увек чују и уз чишћење од свих судија и тужилаца који би могли да у неком посредном облику буду критични према “председнику”. Подсећамо да смо пре само два месеца известили да је “Ердоган близу апсолутне моћи, након ангажмана премијера-послушника и ускраћивања имунитета посланицима.”

Међутим, ако се испостави да је Гилен стварно био у позадити покушаја пуча, сумња у америчку умешаност неће бити само спекулација у коју сви, некако, верују, него чињеница. Везе између Гиленовог покрета, вође-у-егзилу у Пенсилванији и ЦИА су сада већ окорела чињеница.

Доказ о иностраној умешаности у пуч и за пуч

Било да се непосредна веза између пуча и Гилена и Сједињених држава појави или не, за сада поуздано знамо да су владе Саудијске Арабије и Уједињених арапских емирата знале унапред за пуч и биле су прилично срећне када је почео. Опет, у одсусутву непобитних доказа, ово служи да успостави прилично јасну умешаност Сједињених држава и/или Израела у пуч.

Међутим, распрострањене су и сумње, и у Турској и ван Турске, да је Ердоган све сам испланирао и спровео, како би у поптуности конслидовао своју моћ и у затвор послао све оне који се сматрају непријатељима у било којој сфери јавног живота, укључујући судство, медијеи образовни систем (на пример, когод је јавно изразио бло какво неслагање или неодобравање његових или поступака партије АКП).

А, један посебно занимљив аспект целе ствари који су, све у свему, игнорисали и мејнстрим и алтернативни медији је да су планери пуча хтели да објаве доказе да је бивши Премијер Ахмет Давутоглу и шеф турске обавештајне службе МИТ, Хакан Фидан, су помагали и били у дослуху са претпостављеним главним турским непријатељем, Курдистанском радничком партијом (ПКК).

Геополитички исход пуча

Било то тачно или не, велика већина турских грађана, не говорећи ништа о сâмој влади, је дубоко уверена да су Гилен и Сједињене државе у позадини пуча. То значи да ће се процес приближавања Турске, и Русији и Ирану, који траје већ неколико месеци, сада само појачати и убрзати турско придруживање Евроазијском блоку. Како Џорџ Ејдс каже:

Пре покушаја пуча, било је само питање времена када ће Русија и Турска поново постати “најбољи пријатељи”; многи од нас су о томе почели да пишу – притом, не мислим на пуч који би подстакли незадовољни Турци, него на онај који би служио иностраним интересима. Недељу дана пре догађаја у петак увече (петак, 15. јули), турски режим је почео са кампањом свеопштег хапшења и суђења високим војним званичницима; адмирали и генерали су били издвојени и приведени под оптужбом за издају. Зашто параноидни Ердоган није ту чистку спровео раније? Осим, наравно, ако турска обавештајна служба није знали та имена раније. Па, ко им је онда доставио листу са именима отпадника?
Иранска штампа сада тврди да је “дојава” о пучу стигла од руских обавештајаца. Лично то не бих искључио; чак сам и раније писао о томе.

И, где је, онда, Турска, у глобалној игри моћи – сада?

Турска је значајни савезник у НАТО пакту, “вратар” на Босфору, преко кога се контролише Црно море и уплив руске Морнарице у Средоземље. Тако да, овај адут, Сједињене државе неће тако лако бацити. Истовремено, Ердоган је изгубио поверење у Сједињене државе, које су, по свему судећи биле иза покушаја да га склоне; грубо речено, Ердоган им више ништа не верује. Ердоган је тренутно у фази опстајања и, након процене ситуације, вероватно је дошао до закључка да најбоље изгледе има са Москвом.

Проблем са овим туранским носачем Евроазије је, међутим, да се појављује непосредно након огромне чистке у готово свим сегментима друштва у земљи - цивилном, јавном и политичком. Затворене су школе (2 341 школа), добротворне организације, синдикати и медицински центри; суспендовано је 37 500 полицајаца и државних службеника; одузете су лиценце за рад од 20 000 учитеља; преко 10 000 људи је до сада ухапшено. Неће бити лако стварати евроазијску Турску оваквим делима.

Нико не може да зна шта будућност доноси Турској, али могу да истакнем две ствари: стабилност се не назире, нити у далекој, нити у блиској будућности. А од изузетног значаја је то да, оно што се догађа у Турској, неће остати само у Турској. Турски утицај досеже и обухвата широки простор до Западне Кине, Средње Азије, Ирана, Ирака, Сирије, Либана, Палестине, јемена, Египта, Либије. Туниса, Кавказа, Украјине, Крима, Балкана и Западне Европе. Хаос и нестабилност нису ни у чијем интересу, осим у интересу оних који заговарају “стваралачко уништавање” (другим речима, Сједињеним државама), које је за и у њиховом интересу.